Šta zapravo odlažeš kada odlažeš?

Otvaraš laptop. Treba da završiš prezentaciju koju ćeš za nekoliko dana predstavljati pred kolegama ili klijentima. Već znaš šta želiš da kažeš, prikupio/la si materijal i napravio/la osnovnu strukturu. Ipak, nikako da počneš da je oblikuješ.

Otvoriš dokument, pogledaš prazne slajdove i pomisliš da bi prvo trebalo još malo da istražiš temu. Onda proveriš mejlove, odgovoriš na nekoliko poruka i pogledaš kako su drugi organizovali svoje prezentacije. Možda pronađeš i novi šablon u Canvi, jer ovaj koji si izabrao/la ipak nije dovoljno dobar.

Kako vreme prolazi, raste pritisak. Počinješ da razmišljaš o tome šta će kolege misliti, da li ćeš umeti da odgovoriš na sva pitanja, da li će prezentacija biti dovoljno zanimljiva i šta ako napraviš grešku dok govoriš.

Osećaš nelagodnost, napetost i frustraciju jer znaš da bi trebalo da radiš, ali kao da ne uspevaš da se pokreneš. Na kraju dana zatvaraš laptop uz obećanje da ćeš sutra biti produktivniji/a. Ali sutra te čekaju isti prazni slajdovi, iste misli i isti osećaj da nemaš dovoljno vremena.

Možda si se i sam/a našao/la u sličnoj situaciji. Zašto odlažemo nešto za šta znamo da je važno i što zapravo želimo da završimo?

Sadržaj članka

• Odlaganje nije uvek problem sa disciplinom
• Šta se zapravo događa u nama kada odlažemo?
• Kako da izađeš iz ciklusa odlaganja?
• Možda nije pitanje kako da nateraš sebe da počneš
• Često postavljana pitanja

Odlaganje nije uvek problem sa disciplinom

Prokrastinacija ili odlaganje podrazumeva dobrovoljno odlaganje aktivnosti uprkos svesti da time sebi potencijalno otežavamo situaciju. Ipak, nije svako pomeranje obaveze za kasnije prokrastinacija. Ponekad su odmor, promena prioriteta ili čekanje boljih uslova upravo ono što nam je potrebno.

Međutim, kada uporno odlažemo nešto što nam je važno, iako znamo da će nam to doneti dodatni stres, vredi istražiti šta stoji iza takvog ponašanja.

Jedno od značajnih objašnjenja jeste povezanost prokrastinacije i regulacije emocija.

Zadatak koji odlažemo može u nama pokrenuti različita osećanja: strah od neuspeha, nesigurnost, dosadu, frustraciju, stid ili anksioznost. Umesto da se bavimo tim neprijatnim iskustvom, biramo neku drugu aktivnost koja nam u tom trenutku deluje prijatnije.

Kada odlučiš da prezentaciju ipak nećeš završiti danas, osećaš trenutno olakšanje. Više ne moraš da razmišljaš o tome kako ćeš je predstaviti niti o mogućnosti da neko kritikuje tvoj rad.

Međutim, to olakšanje kratko traje. Prezentacija ostaje nezavršena, a neprijatnost se vraća, često zajedno sa osećajem krivice i dodatnim pritiskom zbog izgubljenog vremena.

Ovaj proces može se objasniti negativnim potkrepljenjem: ponašanje koje smanjuje neprijatnost postaje verovatnije da će se ponoviti. Tako izbegavanje kratkoročno donosi olakšanje, ali dugoročno može da učvrsti naviku odlaganja.

Šta se zapravo događa u nama kada odlažemo?

Iza istog ponašanja ne mora da stoji isti razlog. Dve osobe mogu odlagati potpuno isti zadatak, ali zbog različitih unutrašnjih iskustava.

Strah od procene i odbijanja

Završavanje prezentacije znači i mogućnost da drugi procene tvoj rad i zaključe da nije dovoljno dobar.

Kada je naša slika o sebi snažno povezana sa uspehom, greška ili kritika mogu delovati kao mnogo više od jednog neprijatnog ishoda. Mogu se doživeti kao potvrda da nismo dovoljno sposobni.

Zato dodatno proveravamo, menjamo i dorađujemo ono što smo napravili. Perfekcionizam tada može postati pokušaj da smanjimo mogućnost kritike i izbegnemo osećaj neuspeha.

Pravila koja smo usvojili o sebi

• „Moram sve da uradim savršeno.“
• „Ne smem da pogrešim.“
• „Prvo moram da budem potpuno spreman/na.“
• „Drugi ne smeju da vide da sam nesavršen/a.“

Ovakva pravila često usvajamo kroz porodična očekivanja, obrazovanje i iskustva u kojima smo učili šta znači biti uspešan, odgovoran ili dovoljno dobar.

Vremenom mogu postati toliko deo našeg načina razmišljanja da prestanemo da ih preispitujemo. Više ne razmatramo da li je zaista neophodno da nešto uradimo savršeno, već se ponašamo kao da drugog izbora nemamo.

Unutrašnji konflikt

Ponekad istovremeno želimo promenu i plašimo se onoga što ona može da donese.

Želiš da pokažeš svoj rad, ali se plašiš tuđih reakcija. Želiš da napreduješ, ali ti je teško da podneseš mogućnost da pogrešiš. Jedan deo tebe želi da napravi korak, dok drugi želi da zadrži sigurnost koju već poznaješ.

Umesto da deo sebe koji odlažeš proglasiš lenjim ili sabotirajućim, pokušaj da istražiš šta ti govori otpor koji osećaš. Možda ti je potrebna veća sigurnost, podrška ili realnija procena sopstvenih očekivanja.

Važno je imati na umu da nije svako odlaganje posledica emocionalnog izbegavanja. Umor, nedostatak vremena, nejasni zadaci i nedovoljno resursa takođe mogu biti značajni faktori.

Kako da izađeš iz ciklusa odlaganja?

Ako je odlaganje povezano sa pokušajem da izbegnemo neprijatna osećanja, rešenje nije nužno da čekamo da ona nestanu. Potrebno je da razvijamo drugačiji odnos prema njima.

1. Primeti šta se događa pre nego što počneš da odlažeš.

Sledeći put kada uhvatiš sebe da izbegavaš zadatak, zastani i obrati pažnju na ono što se događa.

Koja misao ti je upravo prošla kroz glavu? Šta osećaš u telu? Da li primećuješ napetost, ubrzano disanje ili potrebu da odmah pronađeš nešto drugo čime ćeš se baviti?

Pokušaj da prepoznaš trenutak u kojem se javlja potreba za izbegavanjem. Što bolje razumeš šta se događa, lakše ćeš prepoznati mogućnost da reaguješ drugačije.

2. Nemoj svaku misao tretirati kao činjenicu.

Misao „Nisam dovoljno dobar/a“ ne mora da bude objektivna procena tvojih sposobnosti. Misao „Neću uspeti“ nije dokaz da će se to zaista dogoditi. Misli nisu činjenice.

Umesto da pokušavaš da ukloniš takve misli, primeti ih i napravi distancu prema njima.

Možeš sebi reći: „Primećujem da imam misao da nisam dovoljno dobar/a. Ipak, mogu da pokušam.“

Mi ne možemo da kontrolišemo koje će misli doći, ali možemo da razvijemo drugačiji odnos prema njima.

3. Poveži zadatak sa onim što ti je zaista važno.

Ponekad zadatak doživljavamo samo kao još jednu obavezu na listi.

Zato se zapitaj: Zašto mi je ovo važno? Čemu doprinosi? Da li ovaj zadatak vodi ka nečemu što zaista želim? Ti možda ne želiš samo da završiš prezentaciju. Želiš da razvijaš svoje sposobnosti, preuzmeš odgovornost ili pokažeš ono što znaš.

Kada prepoznaš šta je za tebe važno, lakše je da napraviš izbor koji nije zasnovan isključivo na trenutnom raspoloženju.

4. Smanji prvi korak, ne svoje ambicije.

Ako ti je teško da završiš celu prezentaciju, odredi da danas napraviš samo tri slajda.

Razloži veliki zadatak na manje korake, odredi kada ćeš ih uraditi i ostavi sebi dovoljno vremena. Veliki i nejasni ciljevi često deluju preplavljujuće. Kada ih učinimo konkretnijim i ostvarivijim, smanjujemo prepreke za početak.

Apsolutno ne moraš da završiš sve odjednom. Dovoljno je da napraviš jedan korak, pa još jedan. Kao da gradiš kuću, cigla po cigla.

Možda nije pitanje kako da nateraš sebe da počneš

Često se postavlja pitanje: „Kako da nateram sebe da počnem?“ Ali šta ako to nije pravo pitanje? Naredni put kada primetiš da nešto odlažeš, pokušaj da ne reaguješ odmah samokritikom. Dodatne etikete poput „Ja sam lenja osoba“ neće dati nikakav efekat, i u to si se, verujem, već uverio/la.

Korisnija pitanja bi bila:

• Šta konkretno odlažem?
• Šta osećam kada pomislim da treba to da uradim?
• Čega se plašim ili šta pokušavam da izbegnem?
• Koje zahteve postavljam sebi?
• Koje su dugoročne posledice ovog odlaganja?
• Šta mi je potrebno da bih napravio/la sledeći korak?

Možda ćeš otkriti da se plašiš odbijanja, da sebi ne dozvoljavaš grešku, osvestiti koliko zapravo gubiš benefita ili ćeš shvatiti da pokušavaš da ispuniš nerealna očekivanja.

Iako deluje da bi za prestanak odlaganja bilo dovoljno imati bolji planer, stroži raspored ili veću disciplinu (što ne poričem da je važno), ipak je značajnije pogledati malo ispod površine.

Potrebna nam je svesnost da primetimo šta se događa u nama, da napravimo prostor za neprijatnost i ipak uradimo nešto što nam je važno.

Ne moraš da čekaš da strah nestane, da budeš potpuno spreman/na ili da se pojavi savršeni trenutak. Sledeći korak možeš da napraviš uprkos svim tim osećanjima koja su trenutno tu.

O autorki

Često postavljana pitanja