Kako da znam koji pravac psihoterapije je za mene?

Geštalt, CBT, ACT, EMDR, psihoanaliza, telesna i druge terapije: kako se razlikuju i kako da izabereš pristup koji ti odgovara.

Kada prvi put počneš da tražiš psihoterapeuta, vrlo brzo možeš naići na čitav niz naziva: Geštalt, CBT, ACT, EMDR, telesna psihoterapija, transakciona analiza, psihoanaliza, sistemska terapija... Umesto da ti olakšaju izbor, sve te skraćenice i stručni termini mogu stvoriti utisak da pre prve seanse moraš završiti mali kurs iz psihoterapije. Dobra vest je da ne moraš.

Dobar terapeut će ti pomoći da zajedno definišete šta ti je potrebno i objasniti kako njegov pristup može da odgovori na tvoje teškoće.

Važno je i da pravac ne biraš samo prema nazivu. Dva terapeuta istog usmerenja mogu raditi veoma različito, u zavisnosti od edukacije, iskustva, ličnog stila i načina na koji razumeju tvoj problem.

Sadržaj članka

• Koji psihoterapijski pravci postoje?
• Individualna, grupna i terapija za parove
• Da li moraš izabrati samo jedan pravac?
• Pitanja koja možeš postaviti terapeutu
• Kako da prepoznaš da li ti pravac odgovara?
• Često postavljana pitanja

Koji psihoterapijski pravci postoje?

Brza tabela poređenja psihoterapijskih pravaca

ACT je posebno usmeren na psihološku fleksibilnost i delovanje u skladu sa vrednostima, dok sistemski pristupi posmatraju osobu u mreži važnih odnosa. EMDR je strukturisan pristup sa najjasnijom podrškom smernica u radu sa traumom i PTSP-om.

Geštalt psihoterapija

Geštalt psihoterapija stavlja naglasak na ono što osoba doživljava u sadašnjem trenutku, u sada i ovde: misli, emocije, telesne senzacije, potrebe i način na koji ulazi u kontakt sa drugim ljudima.

Prošlost se ne zanemaruje, ali se istražuje kroz pitanje: Kako se ono što se nekada dogodilo pokazuje u tvom životu danas?

Terapeut može skretati pažnju na promene u glasu, držanju tela, disanju ili načinu na koji govoriš o sebi. Pored razgovora, mogu se koristiti iskustvene vežbe i eksperimenti koji pomažu da ono o čemu govoriš ne ostane samo intelektualno objašnjenje.

Geštalt ti može prijati ako želiš da bolje prepoznaješ svoje emocije i potrebe, razumeš odnose, razvijaš svesnost o sebi i povežeš ono što misliš sa onim što osećaš u telu. Odnos između terapeuta i klijenta smatra se važnim delom samog procesa.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT)

Kognitivno-bihejvioralna terapija polazi od povezanosti između načina na koji tumačimo situacije, emocija koje osećamo i ponašanja kojima reagujemo.

CBT je obično strukturisan, usmeren na sadašnje teškoće i zasnovan na dogovorenim ciljevima. Terapeut i klijent mogu zajedno pratiti određene situacije, prepoznavati automatske misli, proveravati njihovu korisnost i postepeno menjati ponašanja koja održavaju problem.

Između susreta često se dogovaraju vežbe, beleženje iskustava ili mali praktični zadaci.

CBT ti može odgovarati ako voliš jasnu strukturu, konkretne ciljeve i aktivan rad između seansi. Posebno je detaljno istraživan u tretmanu različitih anksioznih i depresivnih problema, mada se način rada prilagođava konkretnoj osobi i teškoći.

Terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT)

ACT ne polazi od toga da sve neprijatne misli i emocije moraju nestati pre nego što počnemo da živimo drugačije.

Cilj je razvijanje psihološke fleksibilnosti: sposobnosti da primetimo svoje unutrašnje iskustvo, napravimo prostor za neprijatnost i ipak biramo postupke koji su povezani sa našim vrednostima.

U radu se mogu koristiti vežbe svesne pažnje, metafore, istraživanje vrednosti i tehnike koje pomažu da misli posmatramo kao mentalne događaje, a ne kao apsolutne činjenice.

ACT ti može prijati ako osećaš da mnogo energije trošiš pokušavajući da kontrolišeš misli, izbegneš emocije ili čekaš da strah potpuno nestane pre nego što nešto uradiš.

Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT)

REBT je jedan od prvih kognitivno-bihejvioralnih pristupa. Posebno se bavi uverenjima koja razvijamo o događajima, sebi i drugim ljudima.

Prema ovom pristupu, emocionalnu patnju često ne stvara samo ono što se dogodilo, već i kruta uverenja poput:

• „Ovo nikako ne sme da mi se dogodi."
• „Moram uvek biti uspešna."
• „Ako me neko ne prihvati, to znači da ne vredim."
• „Drugi ljudi moraju da se ponašaju pravedno."

Terapeut može biti prilično aktivan i direktan, postavljati pitanja i pomagati klijentu da ospori nefleksibilna uverenja i razvije realističnije i korisnije stavove.

REBT ti može odgovarati ako želiš strukturisan, praktičan i otvoreno usmeren rad na uverenjima koja pojačavaju anksioznost, krivicu, stid, bes ili potrebu za savršenstvom.

Telesna psihoterapija

Telesna psihoterapija posmatra psihičko i telesno iskustvo kao delove jedne celine.

Pored razgovora, pažnja može biti usmerena na disanje, držanje tela, pokret, napetost, osećaj oslonca, telesne granice i promene koje se javljaju dok govoriš o određenoj temi.

U zavisnosti od škole i edukacije terapeuta, rad može uključivati usmerenu pažnju na telo, pokret, glas, mirovanje ili određene vežbe. Telesna psihoterapija ne mora da uključuje dodir. Svaki oblik dodira mora biti jasno objašnjen, stručno opravdan i zasnovan na izričitom pristanku klijenta.

Ovaj pravac može ti prijati ako svoje teškoće snažno osećaš kroz telo, teško prepoznaješ ili verbalizuješ emocije ili primećuješ da samo razumevanje problema nije dovoljno da se osećaš drugačije.

Transakciona analiza

Transakciona analiza istražuje ličnost, komunikaciju i obrasce koji se razvijaju u odnosima.

Poznata je po konceptima ego stanja Roditelj, Odrasli i Dete, kao i po ideji životnog scenarija. Ovi pojmovi ne označavaju stvarnu starost osobe, već različite načine mišljenja, osećanja i reagovanja koje možemo prepoznati kod sebe.

U terapiji se može istraživati:

• kako razgovaraš sa sobom;
• kakve poruke iz odrastanja i dalje nosiš;
• koje uloge često preuzimaš u odnosima;
• zašto se određeni konflikti ponavljaju;
• koje odluke o sebi i svetu možda i dalje nesvesno slediš.

Transakciona analiza može ti odgovarati ako želiš razumljiv jezik za istraživanje komunikacije, odnosa, granica i ponavljajućih životnih obrazaca.

Integrativna psihoterapija

Integrativna psihoterapija povezuje teorije i metode različitih psihoterapijskih pravaca u koherentan okvir.

To ne bi trebalo da znači nasumično korišćenje tehnika. Dobro obučen integrativni terapeut ima jasnu osnovu zašto koristi određenu intervenciju i kako je prilagođava potrebama, ličnosti, ciljevima i trenutnoj spremnosti klijenta.

Jedna osoba može u određenoj fazi imati koristi od konkretnih bihejvioralnih koraka, a u drugoj od dubljeg istraživanja odnosa, emocija ili telesnog iskustva.

Integrativni pristup ti može prijati ako želiš fleksibilnost ili imaš problem koji zahvata više oblasti života. Dobro je da terapeuta pitaš koje pravce integriše i kako odlučuje šta će koristiti u radu.

EMDR terapija

EMDR je strukturisan psihoterapijski pristup prvobitno razvijen za obradu uznemirujućih i traumatskih sećanja.

Tokom određenih faza rada klijent se usmerava na delove sećanja, misli, emocije ili telesne senzacije, dok terapeut koristi bilateralnu stimulaciju. Ona može uključivati vođene pokrete očiju ili druge oblike naizmenične stimulacije leve i desne strane.

EMDR ima osam faza i ne počinje odmah obradom najtežeg iskustva. Pre toga se procenjuju spremnost, stabilnost, resursi i bezbednost klijenta.

Može biti relevantan za osobe koje imaju posledice traumatskih događaja, ali treba da ga sprovodi adekvatno edukovan stručnjak. Nije tehnika koju je preporučljivo samostalno primenjivati prema snimku sa interneta.

Play terapija

Play terapija, odnosno terapija igrom, prvenstveno je namenjena deci.

Deca često nemaju isti kapacitet kao odrasli da osećanja, strahove i iskustva objasne kroz apstraktan razgovor. Igra im omogućava da komuniciraju, istražuju odnose, obrađuju iskustva i isprobavaju drugačije načine reagovanja.

Terapeut posmatra i prati način na koji dete koristi igru, priče, figure, crteže i simboličke situacije. U nekim oblicima roditelji su aktivno uključeni u proces.

Play terapija nije samo davanje igračaka detetu niti svaka igra koja ima umirujući efekat. To je specijalizovan terapijski proces koji vodi stručno obučen terapeut.

Konstruktivistička psihoterapija

Konstruktivistički pristupi polaze od ideje da ljudi ne registruju stvarnost potpuno pasivno, već aktivno stvaraju značenje na osnovu iskustava, odnosa i priča koje su razvili o sebi i svetu.

Terapeut obično ne nastupa kao osoba koja jedina zna „pravu istinu" o klijentu. Umesto toga, zajedno istražuju kako je određeno razumevanje nastalo, čemu je nekada služilo i da li danas ograničava osobu.

Pažnja može biti usmerena na lične narative, identitet, očekivanja i različite načine na koje se isto iskustvo može razumeti.

Ovaj pristup može ti prijati ako želiš saradnički i istraživački odnos, ne odgovaraju ti gotove interpretacije i važno ti je da terapija poštuje tvoj lični doživljaj i kontekst.

Logoterapija

Logoterapiju je razvio Viktor Frankl, a njen centralni fokus je ljudska potraga za smislom.

U terapiji se mogu istraživati pitanja vrednosti, odgovornosti, slobode izbora, odnosa prema neizbežnoj patnji i načina na koji osoba može da odgovori na životne okolnosti.

Logoterapija ne tvrdi da svaka patnja mora imati „dobru stranu" niti da osoba treba pozitivno da misli o teškim iskustvima. Naglasak je na tome da čak i kada neke okolnosti ne možemo neposredno promeniti, možemo istraživati svoj odnos prema njima i ono za šta želimo da se zauzmemo.

Može ti prijati ako se suočavaš sa osećajem besmisla, velikim životnim promenama, gubitkom, egzistencijalnim pitanjima ili potrebom da jasnije odrediš šta ti je važno.

Psihoanaliza i psihoanalitička psihoterapija

Psihoanalitički pristupi istražuju nesvesne procese, unutrašnje konflikte i obrasce koji se ponavljaju iako ih osoba svesno ne bira.

Posebna pažnja može se posvetiti iskustvima iz ranih odnosa, odbrambenim mehanizmima, fantazijama, snovima i načinu na koji se poznati obrasci pojavljuju u odnosu između klijenta i terapeuta.

Klasična psihoanaliza često podrazumeva učestalije susrete i dugotrajniji rad. Psihoanalitička ili psihodinamska psihoterapija može biti fleksibilnija i odvijati se jednom ili više puta nedeljno.

Ovaj pristup ti može prijati ako želiš temeljno da razumeš sebe, imaš strpljenja za proces, imaš dugotrajne ili ponavljajuće probleme i ne očekuješ nužno kratko, unapred precizno strukturisano rešenje.

Analitička psihoterapija

Pod analitičkom psihoterapijom se najčešće misli na Jungovu analitičku psihologiju. Ona deli interesovanje za nesvesne procese sa psihoanalizom, ali ima svoj teorijski okvir.

U radu se mogu istraživati snovi, simboli, slike, mitovi, arhetipske teme, unutrašnje suprotnosti i proces individuacije, odnosno razvoj autentičnijeg i celovitijeg odnosa prema sebi.

Terapeut ne mora svaki san ili simbol tumačiti prema unapred određenom rečniku. Značenje se istražuje u kontekstu života konkretne osobe.

Analitički pristup može ti prijati ako te privlače simboličko i dublje istraživanje, snovi, kreativnost, unutrašnji konflikti i pitanja identiteta ili životnog pravca.

Shema terapija

Shema terapija je integrativni pristup razvijen za rad sa dugotrajnim emocionalnim i odnosnim obrascima.

Sheme su duboko ukorenjena uverenja i očekivanja o sebi, drugima i svetu. Mogu uključivati osećaj da ćemo biti napušteni, da ne možemo nikome verovati, da smo neadekvatni ili da moramo zanemariti sopstvene potrebe kako bismo sačuvali odnos.

Shema terapija koristi kognitivne, bihejvioralne, iskustvene i odnosne metode. Pored shema, često se govori o modovima, odnosno trenutnim emocionalnim stanjima i načinima suočavanja.

Može ti odgovarati ako razumeš svoje obrasce, ali ih teško menjaš, ako se isti problemi pojavljuju u različitim odnosima ili ako su teškoće dugotrajne i povezane sa iskustvima iz ranog razvoja.

Sistemska porodična terapija

Sistemska terapija osobu ne posmatra izolovano od odnosa i sistema kojima pripada.

Teškoća jednog člana porodice može biti povezana sa komunikacijom, pravilima, ulogama, lojalnostima, granicama i promenama unutar čitavog sistema. Cilj nije pronalaženje krivca, već razumevanje obrazaca koji se uzajamno održavaju.

Na terapiju mogu dolaziti porodica, par ili pojedinac. Čak i kada radi sa jednom osobom, sistemski terapeut razmatra širi odnosni i kulturni kontekst njenog života.

Ovaj pristup može biti koristan kada su u centru teškoće u partnerstvu, roditeljstvu, porodični konflikti, važne tranzicije ili problem koji utiče na više članova porodice.

Psihodrama

Psihodrama koristi vođenu dramsku akciju kako bi se problemi istražili kroz iskustvo, a ne samo kroz razgovor.

Osoba može prikazati određenu situaciju, zameniti uloge, razgovarati sa zamišljenom osobom, istražiti neizgovorene reči ili isprobati drugačiji odgovor. Koriste se elementi poput scene, uloga, zamene uloga, ogledanja i grupne dinamike.

Psihodrama se često radi u grupi, ali se pojedine psihodramske tehnike mogu koristiti i u individualnoj terapiji.

Može ti prijati ako neki problem mnogo puta objašnjavaš, ali ga i dalje ne doživljavaš iz nove perspektive, ili ako ti odgovara aktivan, iskustven i kreativan rad.

Art terapija

Art terapija povezuje psihoterapijski odnos sa kreativnim procesom i vizuelnim izražavanjem.

U radu se mogu koristiti crtanje, slikanje, kolaž, glina i drugi materijali. Cilj nije stvaranje estetski uspešnog dela, već istraživanje iskustava, emocija, odnosa i unutrašnjih konflikata.

Nije potrebno da umeš da crtaš niti da sebe smatraš kreativnom osobom. Art terapeut pomaže da se proces i nastali rad istraže bez ocenjivanja i nametanja jednog „tačnog" tumačenja.

Art terapija može prijati deci i odraslima kojima je teško da sve izraze rečima ili koji kroz sliku, oblik i materijal lakše dolaze u kontakt sa svojim iskustvom.

Koja je razlika između individualne, grupne i terapije za parove?

Psihoterapijski pravac i format terapije nisu isto.

Na primer, CBT, geštalt, sistemska terapija ili psihodrama mogu se, u zavisnosti od edukacije terapeuta i ciljeva, primenjivati u različitim formatima.

Individualna psihoterapija

U individualnoj terapiji radiš jedan na jedan sa terapeutom.

Prednosti mogu biti:

• puna pažnja usmerena na tvoje iskustvo;
• tempo prilagođen tebi;
• više privatnosti;
• detaljan rad na ličnim temama;
• jednostavnije zakazivanje i definisanje ciljeva.

Individualni rad može ti odgovarati ako prvi put dolaziš na terapiju, teško govoriš pred drugima ili želiš da se prvenstveno baviš sopstvenim iskustvom.

Najveći deo psihoterapije odvija se individualno, ali to ne znači da je ovaj format automatski bolji od drugih.

Grupna psihoterapija

U grupnoj psihoterapiji mali broj ljudi redovno se sastaje uz vođstvo jednog ili više obučenih terapeuta.

Pored odnosa sa terapeutom, važan deo terapije postaju odnosi među članovima grupe. Možeš dobiti povratnu informaciju, prepoznati da nisi jedina osoba sa određenim iskustvom i posmatrati kako se tvoji poznati odnosni obrasci pojavljuju u sigurnijem grupnom okruženju. Grupni rad ti dozvoljava da napreduješ sopstvenim tempom; često kroz razumevanje tuđih iskustava nesvesno radiš i na sopstvenim izazovima.

Grupa nije isto što i neformalna grupa podrške. Psihoterapijska grupa ima definisan okvir, pravila poverljivosti, ciljeve i stručno vođenje.

Grupna terapija može ti prijati ako su u centru tvojih teškoća usamljenost, stid, pripadanje, socijalna anksioznost, granice ili odnosi sa drugim ljudima.

Psihoterapija za parove

Na terapiji za parove oba partnera učestvuju u procesu, a njihov odnos je centralni fokus rada.

Terapeut ne bi trebalo da odlučuje ko je u pravu niti da bude saveznik jednog partnera protiv drugog. Cilj je da se razumeju obrasci komunikacije, konflikti, emocionalne potrebe, povrede poverenja i načini na koje oba partnera doprinose ciklusu iz kog teško izlaze.

Terapija za parove nije namenjena samo parovima koji razmišljaju o razdvajanju. Može se koristiti i kada žele da poboljšaju komunikaciju, pripreme se za važnu promenu ili ponovo izgrade bliskost. Terapija za parove bavi se teškoćama unutar svakog partnera i između njih koje utiču na odnos.

Da li moraš izabrati samo jedan pravac?

Ne nužno.

Mnogi terapeuti imaju osnovnu edukaciju iz jednog pravca, ali su dodatno obučeni za druge metode. Na primer, geštalt terapeut može imati i EMDR edukaciju, sistemski terapeut može koristiti elemente shema terapije, a integrativni terapeut može povezivati više različitih modela.

Važno je da terapeut jasno objasni:

• iz kog pravca dolazi;
• za koje je dodatne metode obučen;
• kako razume tvoj problem;
• zbog čega predlaže određeni način rada;
• šta možeš očekivati tokom terapije.

Naziv pristupa nije garancija kvaliteta. Jednako su važni odgovarajuća edukacija, kontinuirana supervizija, iskustvo sa problemom zbog kog dolaziš, etičan rad i kvalitet odnosa koji gradiš.

Pitanja koja možeš postaviti terapeutu

Pitanja za psihoterapeuta?

• Koja je vaša osnovna psihoterapijska edukacija?
• Kako obično radite sa problemom zbog kog dolazim?
• Da li su seanse strukturisane ili više otvorene?
• Da li dajete vežbe između susreta?
• Koliko aktivno učestvujete tokom razgovora?
• Kako ćemo pratiti da li mi terapija pomaže?
• Da li radite individualno, grupno ili sa parovima?
• Šta se dešava ako osetim da mi način rada ne odgovara?

Dobar terapeut neće očekivati da slepo prihvatiš njegov pristup. Trebalo bi da može jasno i razumljivo da objasni način rada, bez obećavanja sigurnog ili trenutnog uspeha.

Kako da prepoznaš da li ti pravac odgovara?

Ne moraš posle prve seanse znati da li je to „pravi" terapijski pravac.

Poverenje se obično razvija postepeno. Neke teme mogu biti neprijatne, a terapija nije uvek umirujuća. Ipak, trebalo bi da postoji osnovni osećaj da:

• terapeut pokušava da te razume;
• možeš da postaviš pitanje;
• tvoje granice se poštuju;
• znaš zbog čega nešto radiš;
• imaš pravo da kažeš da ti određena vežba/eksperiment/intervencija ne prija;
• možeš, bez ustručavanja, razgovarati o neslaganju ili nelagodnosti;
• terapeut tvoj problem ne svodi samo na jednu etiketu.

Mapa nije isto što i putovanje

Psihoterapijski pravci nude različite mape ljudskog iskustva. Jedni više pažnje posvećuju mislima i ponašanju. Drugi emocijama, telu, odnosima, nesvesnim procesima, kreativnosti, porodici ili potrazi za smislom. Ali mapa nije isto što i putovanje.

Pravac može biti važan, posebno kada tražiš pomoć za određenu teškoću. Ipak, terapiju ne čini samo teorija. Čine je i osoba preko puta tebe, način na koji zajedno razgovarate, ciljevi koje postavljaš i iskustvo da u tom odnosu ima dovoljno sigurnosti da pokušaš nešto drugačije.

Često postavljana pitanja

Važna napomena

Ovaj tekst je napisan isključivo u edukativne i informativne svrhe. Ne predstavlja dijagnozu, medicinski savet niti zamenu za individualnu psihološku ili psihoterapijsku procenu i podršku.

O autorki

Tekst napisala: Sanja Jovančević

Sanja Jovančević je master psihološkinja i psihoterapeutkinja pod supervizijom, edukovana u geštalt i EMDR psihoterapiji. Osnivačica je platforme i aplikacije Korak i suosnivačica Psihološkog jezgra centra. U svom radu posvećena je približavanju stručnih tema iz oblasti mentalnog zdravlja na jasan, odgovoran i ljudski način.

Izvori i dodatno čitanje

• NIMH: Psychotherapies
• APA: Geštalt Therapy
• Beck Institute: Understanding CBT
• Association for Contextual Behavioral Science: ACT
• Albert Ellis Institute: REBT
• European Association for Body Psychotherapy
• International Transactional Analysis Association
• European Association for Integrative Psychotherapy
• EMDR Institute: What is EMDR?
• Association for Play Therapy
• Viktor Frankl Institute: Logotherapy
• International Psychoanalytical Association
• International Association for Analytical Psychology
• International Society of Schema Therapy
• AAMFT: Systemic Therapy
• American Society of Group Psychotherapy and Psychodrama
• American Art Therapy Association
• American Group Psychotherapy Association
• APA Dictionary: Couples Therapy